Verzija laka za čitanje

Lobiranje i zastupanje/zagovaranje

Zagovaranje (engl. advocacy) se može definisati kao praktična upotreba znanja u svrhe socijalnih promena. Ove promene mogu biti usmerene ka državnim politikama, zakonima, procedurama ili ponekad prema nama samima. Zagovaranje je, dakle, čin davanja podrške nekom pitanju i uveravanje onoga ko je nosilac moći da treba delovati i podržati pitanje koje se zagovara. Ova definicija govori u stvari o tome da je zagovaranje proces, a ne jednosmerna aktivnost. Po ovoj definiciji je jasno i da je zagovaranje svrsishodan proces usmeren ka postizanju specifičnih rezultata.

Zagovaranje predstavlja animiranje i mobilizaciju zajednice. Ono počinje od male grupe ljudi koji dele zabrinutosti oko određenog problema i spremni su posvetiti vreme, svoju stručnost i raspoložive resurse da bi došli do željene promene.

Zagovaranjem možete pomoći vašoj organizaciji u postizanju njenih političkih ciljeva, kakvi god oni bili, uključujući:

  • poboljšanje javnih usluga, kao što su prevoz, informisanje, itd,
  • obrazovanje,
  • pristupačnost,
  • razvoj usluga baziranih na lokalnoj zajednici,
  • javno zdravstvo,
  • veću odgovornost izabranih predstavnika lokalnih i nacionalnih vlasti,
  • decentralizaciju postupka državnog donošenja odluka i javnih usluga,
  • nove zakone koji bolje štite građanska prava udruženja, uključujući pravno priznanje i drugih organizacija građanskog društva.

Zagovaranje znači:

Privući pažnju o važnom pitanju i usmeriti one koji donose odluke ka rešenju.
Uticati na donošenje odluka na svim nivoima.
Mobilizovati članove/ce zajednice, kako bi se uključila šira zajednica.
Razviti transparentnost i odgovornost u vlasti i drugim institucijama.


NAPOMENA: Zagovaranje daje rezultate, bilo da dobijete, ili izgubite. Gde god je potrebna promena, zagovaranje ima svoju važnu ulogu!


Zagovaranje
možemo podeliti kroz tri vrste aktivnosti, i to:

  1. Zastupanje: kada govorimo u svoje ili tuđe ime u javnosti
  2. Mobilizacija: ohrabrivanje drugih da govore u javnosti zajedno sa vama
  3. Osnaživanje: omogućavanje drugima da znaju da imaju pravo da govore u javnosti i da pravo da ih čuju

Zastupanje

Dobro planirano zastupanje je posebno bitno kada korisnici/ce nisu u mogućnosti da se sami/e predstavljaju ili kada je jedna osoba zadužena za kontakte ispred cele grupe ljudi. Osoba koja je izabrana mora ispravno izraziti interese onih u čije ime zagovara. U ovim slučajevima je najvažnije osigurati da su osnovni principi zagovaranja (etika i legitimnost) zadovoljeni.

Kod zastupanja korisnici/ce dele informacije sa zagovaračima. Zagovarači predstavljaju dobijene informacije, i zagovarači kontkatiraju strane ka kojima se zagovara. Moto svetskog pokreta osoba sa invaliditetom “Ništa o nama bez nas” bi u ovom slučaju morao da se u potpunosti implementira. Najbolja osoba za zastupanje prava osoba sa invaliditetom je ustvari sama osoba sa invaliditetom.

Mobilizacija

Mobilizacija u stvari znači, ništa drugo nego uključivanje drugih u vaše aktivnosti tako da se i oni ohrabre da podržavaju ono za što se vi borite i da zatim preduzmu aktivnosti u smeru ispunjenja zajedničkih ciljeva. Mobilizacija je ustvari širenje baze podrške od onih koju su direktno pogođeni problematikom do uveravanja drugih da se ta problematika tiče i njih.

Mobilizovati druge je bitno iz nekoliko razloga:

  • Brojnost osoba koje zagovaraju je bitna, posebno ako sve osobe zagovaraju zajedničku stvar
  • Rad sa drugima ili drugim grupama umanjuje rizik da je ono što zagovarate kontroverzno.
  • Možete postići društvene promene tako što ćete popularno mišljenje izmeniti podizanjem javne svesti, čak i ukoliko se ista promena ne dogodi unutar vlade i državnog sistema.

Kod mobilizacije korisnici/ce dele informacije sa zagovaračima. Zagovarači/ce mobilizuje druge osoba i/ili organizacije za podršku. Oni koju podržavaju akciju zajednički sa zagovaračima/cama kontaktiraju strane ka kojima se zagovara. I u slučaju mobilizacije važi onome što smo već rekli u delu o zastupanju: Moto svetskog pokreta osoba sa invaliditetom “Ništa o nama bez nas” bi u ovom slučaju morao da se u potpunosti implementira, jer najbolja osoba za zastupanje za prava osoba sa invaliditetom je ustvari sama osoba sa invaliditetom.

Osnaživanje

Predstavljanje i mobilizacija omogućavaju ljudima da otkriju kako mogu biti aktivni politički akteri. Zagovaranje pomaže ljudima da jednostavnije nađu načine pomoću kojih mogu uticati i na politike i primenu praksi u isto vreme. Takođe, u tom procesu zagovarači/ice mogu uvideti kakva su stajališta vlada, lokalnih vlasti, ali i bliža okolina. Ovaj proces je i vrlo oslobađajući jer na neki način oslobađa ličnu energiju i snagu svake osobe koje je uključena u proces. Ovo se posebno odnosi na članove/ice grupa koje su tradicionalno marginalizovane, u našem slučaju osobe sa invaliditetom. Još jedan bitan rezultat ovog procesa je da, ohrabrujući individue da uzmu učešće i igraju bitniju ulogu u razvoju politika i prakse, omogućava sticanje neke vrste vlasništva nad postignutim promenama. Osobe ohrabrene kroz ove procese radikalno menjaju mišljenje o svom mestu u zajednici i prepoznaju da imaju prava koja mogu aktivno koristiti. Na kraju, ovi procesi ohrabruju ljude da se sukobe sa tradicionalnim ulogama države i društva, ali ih i uveravaju da imaju, kako odgovornosti tako i prava. Sve tri navede aktivnosti se mogu raditi u isto vreme, budući da se u normalnim uslovima ove aktivnosti često prepliću.

Zagovaranje je proces koji je kreiran da utiče na socijalne promene. Proces promena nekada može biti dugotrajan, traži požrtvovanje, strpljenje, uključenost, a ćesto zahteva i stopostotno davanje, timski rad kako unutar vaših organizacija, tako i timski rad sa partnerskim / koalicionim organizacijama, kao i komunikaciju i otvorenost. Zagovaranje se sastoji od niza aktivnosti koje su preduzete sa ciljem menjanja politike, praksi i stavova. Osobe koje se bave zagovaranjem i koje nastoje da utiču na promene u društvu moraju prihavtiti i rizik da promena koju zagovaraju može dati rezultat tek posle dužeg perioda, ili pak ostati bez rezultata.

Lobiranje

Zagovaranje često obuhvata i konkretno lobiranje kod donosioca odluka. Lobiranje je složen i osetljiv zadatak i mora mu se pristupiti veoma spremno.

Lobiranje je engleska riječ (engl. lobbying). U anglo-saksonskoj tradiciji ova reč znači predvorje Donjeg doma Parlamenta. U tom predvorju su oni koji su hteli da se neko pitanje reši u njihovu korist čekali parlamentarce/ke i uticali na njih (tj. lobirali).

Dakle, lobiranje je pojam koji uključuje aktivnosti uticaja na donosioce odluka, kako političkih, tako i svih za koje su zajednica ili pojedinci/ke zainteresovani. Lobiranje je ciljana aktivnost i uglavnom se sastoji od direktnog uticaja na donosioce i donositeljke odluka.

Lokalne politike su strateški dokumenti kojima zajednica određuje pravac i ciljeve svog rada u nekoj oblasti u određenom vremenskom periodu, npr. strategija razvojna lokane zajednice ili strategije socijalne/zdravstvene zaštite, očuvanja životne sredine, zapošljavanja, povratka mladih i sl. Na osnovu ovih dokumenata kreiraju se lokalni planovi akcija da bi se ciljana promena postigla.

Proces uključivanja pitanja invalidnosti u lokalnu politiku zahteva aktivno zagovaranje i lobiranje na svim nivoima u svim koracima, kako je prikazano na shemi u nastavku:

Proces uključivanja pitanja invalidnosti u lokalnu politiku

  • Newsletter

  • Naši partneri

    Making it Work  

    EASPD  

     

    York University

     

     

     

     

     

  • Naši donatori

    AktionMensch  Handicap International

    EU  SIDA

    Austrian Development Cooperation

    FCO_BE_RS_BEG2_PS_BK[1]